Poreko slike na Internetu

Kada preuzimate slike sa interneta, vodite računa o autorskim pravima. Ako vas zanima poreklo neke fotografije, pogledajte link:  http://www.istokpavlovic.com/blog/kako-da-otkrijete-poreklo-bilo-koje-fotografije-na-internetu/. Možda je bolje da koristite “slobodne” fotografije gde je dozvoljeno korišćenje i menjanje istih čak i u komercijalne svrhe.

Da bi pronašli ovake fotografije, koristite Google-ovu naprednu pretragu slika http://images.google.com/advanced_image_search.

Lista najpopularnijih sajtova za preuzimanje besplatnih fotografija je na linku http://marketinguj.me/16-veb-sajtova-gde-mozete-da-preuzmete-besplatne-fotografije/.

Predstavljanje slike u računaru

PREDSTAVLJANJE SLIKA U RAČUNARU

Slika se može uneti u računar na više načina:

  1. Prenošenjem slike iz digitalnog foto aparatadigit fotoaparat
  2. Skeniranjem
  3. Kreiranjem u nekom od programa za obradu slika

Površina slike je podeljena linijama po horizontali i vertikali u mrežu kvadratića – piksela. Memorija koju zauzima slika zavisi od broja piksela i broja boja koje su skenerna raspolaganju. Broj piksela predstavlja rezoluciju i kvalitet slike je bolji što je rezolucija veća. Rezolucija se može izražavati umnoškom piksela po horizontali i vertikali ili ukoliko je u štampanom obliku brojem tačaka po inču (dpi).

Svaki piksel se u memoriji čuva posebno i pridružuje mu se jedan, 2, 3 ili 4 bajta, u zavisnosti od toga sa koliko se boja radi.

Ako je pikselu pridružen:

1 bajt →  28 = 256 boja
2 bajt →  216 = 65.536 boja
3 bajt →  224 = 16,7 miliona boja
4 bajt →  232 = 4,3 milijarde boja (true color)
Memorija koju zauzima slika = broj piksela x broj bajtova po pikselu

Predstavljanje slika

FORMATI ZA ČUVANJE SLIKA

Postoje različite tehnike čuvanja slika u računaru kod kojih se određenim sistemom štedi memorija potrebna za čuvanje slike:

  • Kompresija redukovanjem podataka
  • Kompresija bez gubitka podataka
  • Kompresija sa gubitkom podataka

Formati:

BMP – Svaki piksel se čuva posebno sa odgovarajućim brojem bajtova. Nema kompresije, nema gubitka podataka

RAW – Ovo je pandan negativu koji se pravio na klasičnim fotoaparatima, pamte se svi podaci koje je zabeležio i sam senzor fotoaparata (pretvarajući spektralne sastojke svetlosti u brojčane vrednosti). Raw znači sirov, neobrađen i ovaj format nema kompresiju, glomazan je ali se koristi kada vam je potreban najveći mogući kvalitet slike.

GIF (Graphic Interchange Format) – Kompresija bez gubitka podataka, tako što se niz istih piksela čuva kao jedan simbol pomnožen sa brojem ponavljanja. Ovaj format je ograničen na paletu od 256 boja

JPG ili JPEG (Joint Photographers Experts Group) – spada u grupu kompresija sa gubitkom. Zasniva se na osobini ljudskog oka da bolje uočava površine i oblike nego varijacije u boji i osvetljenju. Slika se čuva u crno beloj verziji i delom informacija o boji. Formiraju se blokovi od 8×8 piksela i izračunava se prosečna vrednost osvetljenja i boje za celu grupu i ova informacija se pamti.

MPEG (Motion Pictures Experts Group) – oblik kompresije dizajniran za
komprimovanje pokretnog videa. Baziran je na JPEG-u, pri čemu se memoriše samorazlika između slika koje se ponavljaju.

PNG format je format bez gubitka, što znači da koji god podatak postoji u orginalnoj datoteci postajaće i kada se slika dekodira. Nije ograničen na 256 boja. Zauzima nekoliko puta više prostora od JPEG-a.

TIFF format ranije je imao veliku primjenu. Primjenjuje isti algoritam kompresije bez gubitka kao i gif. Koristio se za čuvanje skeniranih slika. Nema gubitka prilikom kompresije.

Slike na grafičkom uređaju mogu da se dobiju vektorski i rasterski.

Kod vektorskog načina predstavljanja slike, u memoriji se čuvaju samo podaci o elementima crteža (prava, kriva…) a prilikom iscrtavanja crtaju se samo elemnti slike.

Kod rasterskog načina predstavljana slika se predstavlja približno‚ tako što je površina monitora (štampača, plotera) podeljena linijama paralelnim sa horizontalnom i vertikalnom osom u mrežu kvadratića – piksela. Svakom pikselu pridruženi su atributi koji ga opisuju – intezitet osvetljenja i boja. Broj podela po horizontali i vertikali izražava rezoluciju i kvalitet slike je bolji što je rezolucija veća. Zauzeće memorije za sliku zavisi samo od broja piksela na koji je podeljena površina i broja boja koje su na raspolaganju.

Komandna tabla

Većina programera ne dozvoljava krajnjim operaterima i korisnicima baze podataka da imaju direktan pristup tabelama, upitima i ostalim objektima u bazi. Zato je tu komandna tabla. Komandna tabla je interfejs sa bazom. Na komandnoj tabli su komandna dugmad koja pokreću izveštaje, upite i druge forme koje ste već napravili i koje dalje omogućavaju unos, pregledanje i editovanje podataka u tabelama.

Komandna tabla treba da bude pregledna i frendli orijentisana ka krajnjem korisniku. To podrazumeva lako snalaženje sa bazom, jednostavnost, logički grupisanu komandnu dugmad i intuitivnost. Komandna tabla može da se napravi u dizajn modu ili pomoću čarobnjaka Switchboard Manager koji se nalazi na tabu Database Tools.

slika preuzeta sa sajta POSLOVNA INFORMATIKA

Prijem robe i komisijski zapisnik

Prijem robe i komisijski zapisnik

 

Prodavac isporučuje robu, a kupac je preuzima na dogovorenom mestu. Komisija za prijem robe preuzimajući robu treba da utvrdi da li ona kvalitativno i kvantitativno odgovara ugovorenoj ili poručenoj robi.

Na mestu prijema robe, komisija sačinjava komisijski zapisnik (prezentacija) i ako utvrdi da prispela roba kvalitativno i kvantitativno odgovara, prilaže zapisnik fakturi radi njene isplate i šalje pismo – potvrdu o prijemu robe. Ukoliko komisija utvrdi da roba ne odgovara poručenoj (ugovorenoj) robi, kupac će napisati reklamaciju, a zapisnik će koristiti kao dokaz.

Komisijski zapisnik se izrađuje u tri primerka i to:

  1. za magacin kupca
  2. za prodavca
  3. za pravnu sluzbu kupca

Komisijski zapisnik treba da sadrži:

  • uvodni deo (kada, gde se zapisnik sastavlja, na osnovu kojeg dokumenta se roba preuzima, na osnovu kog dokumenta je roba isporučena, od koga je, kada i kako roba prispela i ko su članovi komisije koja preuzima robu)
  • nalaz komisije (komisija konstatuje u kakvom stanju je prispela roba -ambalaža, pakovanje, i šta je utvrdila)
  • mišljenje komisije (ukoliko je komisija utvrdila neki nedostatak, treba da navede svoje mišljenje zbog čega je nastao taj nedostatak)
  • završni deo (konstatuje se vreme u koje je radila komisija, u koliko primeraka je zapisnik sastavljen, navodi se klauzula o materijalnoj i moralnoj odgovornosti i na kraju potpisi članova komisije).

KOMISIJSKI ZAPISNIK-primer

ZADACI-KOMISIJSKI ZAPISNIK

Funkcije i procedure

FUNKCIJE I PROCEDURE

Potprogrami su delovi programa. Često se delovi koda ponavljaju u okviru nekog programa. Logično je da se ta grupa komandi izdvoji u potprogram, i da se po želji poziva u okviru programa tamo gde je potrebno. Takođe, potprogrami omogućavaju da se program razbije na menje module, i da se lakše reši problem.

U potprograme spadaju procedure i funkcijski potprogrami (funkcije). Procedure i funkcije su slične. Obe se izvršavaju nad nekim ulaznim promenljivama, i obe izvršavaju neke naredbe. Razlika je u tome što funkcije uvek vraćaju neku vrednost (imaju izlazni rezultat), dok procedure ne moraju da vraćaju neku vrednost. Funkcije mogu da se napišu kao procedura, obrnuto ne važi.

Ulazne promenljive se nazivaju argumenti ili fiktivni parametri. Potprogram se poziva u okviru programa, kada se pri pozivu navode stvarni parametri.

Sam potprogram može da ima svoje lokalne promenljive, čije vrednosti mogu da se dobiju iz glavnog programa, ali ne mogu da se vide u glavnom programu. Lokalne promenljive mogu da imaju ISTA imena kao i globalne promenljive (pod uslovom da te globalne ne pozivam u potprogramu).

Globalne promenljive su promenljive koje se deklarišu u okviru glavnog programa, vidljive su kroz ceo program, mogu da menjaju vrednost u potprogramu, i promenjena vrednost se vidi u glavnom programu. Globalne promenljive u Lazarusu mogu de se deklarišu i pre procedura (ispod implementation linije koda).

DEFINISANJE FUNKCIJA:

Programski jezici imaju mnoštvo već gotovih funkcija i procedura, koje mi uveliko koristimo. To su na primer funkcije ili naredbe: For, While, Repeat itd.

Prilikom rešavanja zadataka, te gotove funkcije nam ponekad nisu dovoljne, već je potrebno da samostalno DEFINIŠEMO potrebne funkcije. Postupak je sledeći:

Kada pokrenemo programski kod, u sekciji implementation

1. Definišemo samu funkciju, koristeći rezervisanu reč function

2. Dajemo ime funkciji

3. Uzagradi navodimo  promjenljive koje definiše korisnik, a potrebne su za izračunavanje same funkcije i definišemo tip tih promenljivih

4. iza zagrade se definiše tip rezultata koji funkcija vraća

implementation
function Stepenovanje(Osnova,Eksponent : Integer): Integer;
var
i, t: Integer;
begin
t := 1
for i := 1 to Eksponent do
t := t * Osnova;
Stepenovanje := t;
end;
{$R *.lfm}

{ TForm1 }

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
var a,b,c: integer;
begin
a:= strtoint(edit1.text);
b:= strtoint(edit2.text);
c:= Stepenovanje(a,b);
showmessage(‘razultat je:’+’ ‘+ inttostr(c));
end;

end.

funkcije i procedure urađeni zadaci

zadaci-funkcije1

 

Radna biografija CV

Kako napisati radnu biografiju (CV) ?

Biografija (CV, Resume) ima svrhu da predstavi Vas i Vaše obrazovanje nekome ko Vas ne poznaje ili nema vremena da Vas upozna. Biografija treba da Vas predstavi u najboljem svetlu, na koncizan i lepo struktuiran način. Postoji mnoštvo vodiča koji Vas mogu naučiti do najsitnijih detalja kako se pišu biografije za svaku konkretnu situaciju. Svaki od tih vodiča ima svoj stil pisanja biografije tako da jedinstveni način ne postoji, ali se ipak iz svega toga može izvesti jedan univerzalni način pisanja koji bismo želeli da Vam predstavimo. Biografija koju pišete prilikom konkurisanja za posao ne bi trebalo da bude duža od dve A4 strane, osim ako imate izuzetno bogato radno iskustvo i konkurišete za mesto u top menadžmentu. Dobro napisana biografija prvo pokazuje ono što je najvažnije, ali sadrži i sve relevantne informacije. Da biste ostvarili svoj cilj, prilikom pisanja biografije savetujemo Vam da adaptirate biografiju shodno cilju koji želite da postignete (posao, nastavak studija, stipendija, konferencija…).
Ako biografiju šaljete poštom, odštampajte je na čisto belom A4 papiru. Biografija se piše slovima Arial ili Times New Roman, a veličina slova bi trebalo da bude između 10 i 12, ali nikako preko 12 jer prevelika slova ostavljaju loš utisak. Sa druge strane, ne smete koristiti ni premali font koji nije čitak. Nemojte biografiu pisati kompletno velikim slovima, niti koristiti šarena slova ili previše podvučenih i iskošenih slova. Sve ovo doprinosi nepreglednosti i neozbiljnosti biografije.

Biografiju ne biste smeli slati bez propratnog pisma, čak i ako nije naznačeno da je propratno pismo potrebno. Ono upoznaje čitaoca sa Vašom biografijom i upućuje na njene važne delove. Potrudite se da celokupni izgled odaje izgled uredne i obrazovane osobe.
Sama biografija bi po nekim idealnim standardima trebalo da sadrži sledeće: lične podatke, obrazovanje, radno iskustvo, nagrade koje posedujete, relevantne kurseve i seminare, znanje stranih jezika i rada na računaru, lične osobine, hobije i ostale napomene, ukoliko ih imate.

Lični podaci

Ovde treba navesti ime i prezime, datum rođenja, adresu stanovanja, e-mail, telefon i državljanstvo (koje ne treba poistovećivati sa nacionalnošću). Ukoliko imate dve adrese navedite obe, eventualno sa datumima kada možete biti nađeni na njima. Lični podaci mogu biti napisani manjim fontom, ukoliko želite da uštedite prostor za ostale podatke. Ukoliko Vaša biografija privuče nečiju pažnju, ta osoba će pažljivije pogledati Vaše lične podatke. Važno je samo da su oni tu. Naročito se nemojte truditi da ulepšavate tekst različitim tipovima slova, crtežima, animacijama i slično. Jedino morate obratiti pažnju da ime i prezime bude napisano fontom koji je veličine ostalog teksta, kako bi čitalac jasno mogao da vidi čija je to biografija. Naslov (“Biografija”, “Curriculum Vitae”) bi trebalo da stoji u gornjem delu, ali ukoliko nemate prostora možete ga izostaviti, jer, ukoliko ste dobro napisali biografiju, biće jasno da se radi o Vašoj biografiji, te se to ne treba naglašavati. U nivou dela sa ličnim podacima, sa desne strane, možete uneti fotografiju. Svrha unošenja fotografije je da, nakon intervjua, poslodavac lakše poveže utisak iz biografije sa utiskom sa intervjua, naročito ukoliko je pre i posle Vas imao mnogo kandidata. Fotografija treba biti manjih dimenzija, sličnih fotografiji iz lične karte (osim ako je zbog prirode pozicije u oglasu naznačeno drugačije). Nikako ne treba slati fotografiju kao poseban fajl, kao ni fotografiju na kojoj ne izgledate ozbiljno i profesionalno.

Obrazovanje

U ovom delu bitno je da naglasite koju srednju školu ste završili, od kada do kada ste je pohađali, koju diplomu posedujete. Prosek u srednjoj školi naglasite samo ukoliko je dobar i ukoliko nemate završen fakultet. Ukoliko ste završili fakultet, navedite naziv fakulteta, mesto gde ste studirali, od kada do kada ste studirali, kada i gde ste diplomirali. Prosek navedite ukoliko je reprezentativan i ukoliko prelazi 8,00 ako biografiju koristite u našoj zamlji ili 9,00 za inostranstvo. Kada biografiju šaljete u inostranstvo, navedite i skalu ocena koja se ovde koristi, odnosno da su prolazne ocene od 6 do 10. Radno iskustvo. U okviru radnog iskustva navedite kompanije u kojima ste radili, period zaposlenja u svakoj od njih, poziciju na kojoj ste radili i koje su bile Vaše dužnosti, odgovornosti, šta ste tamo naučili, koje veštine ste stekli. Slobodno u ovom delu možete navesti i prakse. Nemojte umanjivati ono što ste radili, i nemojte se stideti toga. Pokažite budućem poslodavcu da ste osoba koja želi da uči i razvija svoje potencijale u svim situacijama. Radno iskustvo koje nije posebno relevantno za poziciju za koju sada konkurišete ne treba posebno isticati I opisivati, već samo spomenuti.

Nagrade

Ove informacije su ono što vas razdvaja od drugih kandidata. Navedite stipendije koje ste dobili, nagrade koje ste osvojili, konkurse na kojima ste učestvovali. Ne morate navesti samo naziv, godinu i mesto. Možete opisati u nekoliko reči ono što smatrate da je bitno kod ovih nagrada, stipendija itd.
Seminari i kursevi

Ovde možete navesti stručne konferencije i seminare na kojima ste učestvovali, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, kao i ostale kurseve koje ste pohađali. Ovim podacima sebe predstavljate kao osobu koja preuzima inicijativu i spremna je da se izbori za dobro obrazovanje, praktično iskustvo i osobu spremnu da uči i usavršava se.
Strani jezici.

Navedite sve jezike kojima se služite, sa naznakom koliko dobro poznajete taj jezik (početni nivo, srednji nivo, napredni nivo, tečno znanje pisanja, čitanja i konverzacije). Takođe, navedite ukoliko imate završen neki kurs jezika i diplomu.

Znanje rada na računaru

Napišite sve programe koje znate da koristite, uključujući služenje Internetom, i odredite nivo svog znanja (početni, srednji, napredni, ekspertski nivo). Ukoliko ne posedujete znanje rada bar u Word-u, Excel-u i Internetu, predlažemo da počnete što pre da ih stičete, jer je ovo minimum koji se traži kako kod nas, tako i u inostranstvu. Ukoliko imte završen neki kurs, obavezno to navedite.

Lične osobine

Navedite osobine koje su relevantne za poziciju za koju konkurišete kao što su, na primer: inicijativnost, timski rad, upornost, komunikativnost. Često su zahtevi za ličnim osobinama navedeni u samom oglasu, pa ih uskladite sa onim osobinama koje vi posedujete.

Hobiji

Ukoliko Vam biografija deluje previše hladno i profesionalno, možete je osvežiti delom o hobijima. Hobiji i ostala interesovanja deluju lepo u svakoj biografiji jer Vas predstavljaju kao osobu koja, uz rad, zna da uskladi i zabavu u svom životu.

Ostalo

U ostale napomene navedite sve ostalo što smatrate bitnim, a niste mogli da svrstate u gore navedene kategorije. Obavezno navedite ako posedujete vozačku dozvolu, možete spomenuti da imate sopstveni auto (posebno ako procenite da je to izuzetno relevantno za poziciju za koju konkurišete), da ste odslužili vojni rok i sl.
Ovo su samo neki standardni delovi koje bi biografija trebalo da sadrži, a Vi, naravno, možete dodati ono što mislite da je potrebno i kreirati biografiju prema svom nahođenju.

CV obrazac primer1

CV obrazac primer2