Uvod u programiranje

OSNOVNI POJMOVI

Računar rešava samo ono što mu je zadato i na način na koji mu je zadato. Programom zadajemo računaru način na koji izvršava poslove, pa moramo precizno da opišemo sve korake (instrukcije) koje on izvršava zadatim redosledom.

Skup instrukcija napisan za rešavanje nekog problema naziva se PROGRAM.

Pisanje instrukcija pomoću nekog programskog jezika naziva se PROGRAMIRANJE.

PROGRAMSKI JEZIK je skup pravila kojim se računaru predstavljaju instrukcije i opisuju podaci.

Zato je potrebno prvo dobro projektovati program, odrediti kojim redosledom će instrukcije izvršavati i kakva struktura podataka je potrebna.

Podatak je registrovana činjenica, oznaka ili zapažanje nastala u toku nekog procesa. Podatke sakupljamo i registrujemo da bismo ih mogli čuvati i po potrebi koristili. Podaci mogu biti u obliku brojeva, teksta, slike, zvuka.
(primer: Petar Petrović, 180, 92, 39°, Beograd… )
Podaci postaju informacije u momentu njihovog korišćenja.

Informacija je skup poruka (podataka) koje za objekat (čovek, računar) koji ih prima određenu upotrebnu vrednost i značenje.
Informacija je skup obrađenih podataka koji predstavljaju neko obaveštenje.
(primer: Petar Petrović, visine 180, težine 92kg, rođen u Beogradu, dolazi kod lekara zbog povišene temperature 39°C)

Obrada podataka je proces pretvaranja podataka u informacije.

obradapodataka

Generacije programskih jezika

Prvi računarski jezici nastali su još u prvoj polovini 20. veka.

pjezici

Programske jezike možemo podeliti po stepenu zavisnosti programskih jezika i računara:

  • Mašinski jezik
  • Asemblerski jezik
  • Jezici višeg nivoa

Mašinski jezik je programski jezik koji razume mašina (kompjuter), odnosno jezik nula i jedinica (binarni kod).

Npr. 10010000111111000101100010

Asemblerski jezici bazirani su na mašinskom kodu, ali su prilagođeni čoveku. Asemblerski jezici koriste jednostavne instrukcije koristeći simbole koje se mogu direktno prevesti na mašinski jezik. Koriste se slovna imena za naredbe koja se lakše pamte.

Jezike višeg nivoa odlikuje nezavisnost u odnosu na hardver. Njihova sintaksa je pisana na engleskom jeziku i prvi jezici ove generacije su Cobol, Fortran..

Objektno orijentisani jezici poput Jave, C++, C#… Objekti su strukture podataka koje mogu sadržati vrednosti u vidu forme atributa i kod u formi metoda i procedura.

Kompajleri

Programi pisani u nekom jeziku višeg nivoa moraju se prevesti na jezik koji razume računara (mašinski jezik). Prevođenje sa jezika višeg nivoa na mašinski jezik obavljaju kompajleri.

Prevođenje sa mašinski orijentisanih jezika na mašinski obavljaju asembleri. Da bi se program na mašinskom jeziku izvršio mora biti povezan (linkovan) i smešten u memoriju.To obavljaju linkeri.

Pojam sintakse i semantike

Programski jezici takođe imaju svoju sintaksu i semantiku.

Sintaksa određuje šta su ispravne konstrukcije u tom jeziku, a semaktika im pridružuje značenje. Sintaksa je skup pravila na osnovu kojih se pišu konstrukcije jezika.

Semantika označava smisao (značenje) koji ima u programu neka pravilna konstrukcija programskog jezika.

Recimo, rečenica „Danas sam vozijo bicikl“ je sintaksno netačna. Dok rečenica „Kada pada kiša, zemlja je skroz suva.“ je sintaksno ispravna, ali semantički nije.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s