Archive | 28/03/2020

World Wide Web

WWW

WWW  je skup dokumenata u elektronskom obliku koji su povezani jedni sa drugima sličnoo kao što je jedan deo paukove mreže povezan sa ostalim delovima.

Ti dokumenti su smešteni na kompjuterima koji se zovu serveri a nalaze se na raznim mestima širom sveta. Danas skoro da nema novina koje nemaju svoju Web verziju a veliki deo poslovanja se obavlja takođe putem Interneta – elektronsko poslovanje.

Web se sastoji od:

  • Vašeg personalnog kompjutera
  • Programa za prikazivanje Web strana (browser software)
  • Veze sa Internet provajderom(Internet service provider=ISP)
  • Servera koji hostuju (oni su im „domaćini“) podatke
    Rutera (router) i svičeva (switch) koji upravljaju protokom podataka

Kako Web radi?

Web strane su smeštene na web serverima širom sveta. Ukucavanjem URL-a (Uniform Resource Locator) web strane u vaš web brouzer ili klikom na link šalje se zahtev serveru koji hostuje tu stranu.

Server šalje web stranu na vaš kompjuter a vaš web brouzer vam je prikazuje na ekran.

Web strane

Web strane su elektronski dokumenti koji su pisani u „kompjuterskom jeziku“ koji se zove HTML (Hypertext Markup Language)

Web strane mogu da sadrže tekst, slike, video klipove, animacije, zvuk a mogu da budu interaktivne u smislu da na njima možete da ukucate i ostavite neke svoje podatke.
Svaka strana ima jednoznačnu adresu koja se zove URL (Uniform Resource Locator), koja određuje njenu lokaciju na serveru.

Web strana obično sadrži hiperlinkove na druge web strane. Hiperlinkovi su tekst ili slike koje vode do URL-ova drugih web strana.

Websajtovi

Websajt (website) je jedna ili više web strana posvećenih jednoj istoj tematici, na primer jednoj osobi, poslu, organizaciji ili temi kao što je sport, ….

Prva strana se zove home page, koja ustvari predstavlja sadržaj sajta.

Sa prve strane klikom na hiperlinkove pristupate ostalim web stranama sajta.

Navigacija kroz Web

Postoji tri osnovna načina za kretanje između web strana i web sajtova:

*Klikom na tekstualni hiperlink.

*Klikom na hiperlinkovanu sliku, kao sto je dugme, fotografija ili crtež.

*Ukucavanjem URL-a web strane u location box (polje brouzera u kome se ukucava adresa) vašeg web brouzera i pritiskanjem Enter  tastera.

Elektronsko poslovanje

Elektronsko poslovanje

Elektronsko poslovanje (E-business) jeste vođenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, već organizaciju poslovanja firme u mrežnom okruženju, organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o klijentima.

Izraz elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen od strane američke kompanije IBM da bi se označilo poslovanje uz značajnu primenu savremene, elektronske tehnologije. Do tada se ovaj izraz odnosio na poslovanje u sektoru elektronike. Pod elektronskim poslovanjem podrazumevamo obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske tehnologije. Elektronska tehnologija podrazumeva kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija. Ova vrsta tehnologije omogućava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom vremenskom periodu. To omogućava preduzeću, koje u svom poslovanju koristi elektronsku tehnologiju, da ostvari značajne uštede u troškovima poslovanja, efikasnije obavlja svoje zadatke i, samim tim, bude konkurentnije na tržištu.

Danas e-poslovanje ostvaruje ekspanzitivan rast. U dosadašnjem periodu e-poslovanje je doživelo posebnu ekspanziju u maloprodaji, izdavaštvu i u finansijskim uslugama. Generalno posmatrano, prednost elektronskog u odnosu na tradicionalno poslovanje su vezane za povećanje kvaliteta, agilnosti, za dodatne usluge sa jedne strane, i za sniženje prodajnih cena, smanjenje vremena izlaska na tržište, odnosno realizivanje transakcija sa druge strane. Takođe se intezivira zajednički nastup na elektronskom tržištu vezan za razvoj elektronskih partnerstva.

Tradicionalno i elektronsko poslovanje

Tradicionalno poslovanje zasnovano je na korišćenju strukturiranih papirnih dokumenata u prethodno definisanoj i opšteprihvaćenoj komunikaciji između učesnika u procesu poslovanja.

Elektronsko poslovanje predstavlja razmenu standardizovanih elektronskih poruka u obavljanju raznih poslova u kompanijama, bankama, upravi, aktivnostima građana i u svim drugim poslovnim transakcijama.

Definisanje elektronskog poslovanja

Elektronsko poslovanje (Electronic Business) ili E-poslovanje (e-Business) jeste vođenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, nego i brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizacija poslovanja u sopstvenoj firmi onlajn i organizacija prema klijentima.

Elektronsko poslovanje predstavlja poslovnu transformaciju zasnovanu na:

  • udruživanju preduzeća (integracija)
  • procesu saradnje (kolaboracija)
  • globalnom mrežnom povezivanju korišćenjem Interneta kao medija

 Među najvažnijim procesima e-poslovanja se ističu:

  • prikupljanje podataka i informacija
  • marketing (4P – marketing miks): promocija, podrška kupcima, uvođenje novog proizvoda,…
  • onlajn prodaja (proizvoda i usluga)
  • komunikacija

Točak elektronskog poslovanja

Poznavanje upotrebe elektronskog poslovanja podrazumeva poznavanje poslovnih procesa elektronskog poslovanja. Konceptualni model Točak elektronskog poslovanja (eBusiness Wheel) opisuje najbitnije procese elektronskog poslovanja.

Sastoji se iz sedam delova koji okružuju klijenta kao polaznu osnovu svih savremenih poslovnih procesa. Osnovni cilj savremenih poslovnih koncepcija jeste zadovoljenje potreba klijenata i formiranje takvog poslovnog okruženja u firmi u kojem će svi poslovni procesi biti u funkciji klijentovih potreba, a da se kao rezultat kvalitetnih odnosa s klijentima pojavi profit.

Točak elektronskog poslovanja se sastoji iz dva glavna dela: strategije elektronskog poslovanja i primene elektronskog poslovanja (operativni procesi). Strategijama elektronskog poslovanja definišu se svi poslovni procesi koji imaju za krajnji cilj zadovoljstvo klijenata i profit firme. Međutim, da bi se ostvario cilj elektronskog poslovanja, potrebno je kreirati i voditi operativne procese koji u osnovi čine elektronsko poslovanje.

Razvoj i oblici elektronskog poslovanja

Elektronsko poslovanje se pojavilo početkom 80-ih godina prošlog veka, ali je ubrzan razvoj doživelo poslednjih godina, pre svega zahvaljujući Internetu.

Elektronsko poslovanje podrazumeva obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske tehnologije. Ova vrsta tehnologije omogućava slanje velikog broja informacija na velike daljine u kratkom vremenskom periodu. To svojstvo elektronske tehnologije omogućava kompanijama koje u svom poslovanju koriste ovu vrstu tehnologije da ostvare značajne uštede u troškovima poslovanja, efikasnije obave svoje zadatke i budu konkurentnije na tržištu.

Elektronsko poslovanje ima vrlo široko područje uticaja i primene, pa bi osnovni oblici bili:

  • e-trgovina (e-commerce) – predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga (kupovina i prodaja)
  • e-bankarstvo (e-banking) – predstavlja poslovanje na relaciji banka-klijent
  • e-uprava (e-government) – predstavlja elektronsko poslovanje u upravi ili administraciji (države, preduzeća, itd.)

  Elektronska trgovina

Elektronska trgovina (Electronic Commerce) ili E-trgovina (e-Commerce) predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga (kupovina i prodaja), preko mreže i kompjutera, kao i prenos kapitala, korištenjem digitalne komunikacije. Uključuje i ostale poslovne funkcije preduzeća, kao što su marketing, finansije, proizvodnja, prodaja i administrativna funkcija, koje su neophodne u procesu trgovine. Ovakvim načinom definisanja smo izbegli čestu grešku koja podrazumeva poistovjećenje elektronske trgovine sa elektronskim poslovanjem. E-trgovina je ipak samo manji podskup e-poslovanja, zajedno sa oblastima kao što su elektronsko bankarstvo, mobilno poslovanje, virtuelne organizacije, elektronske berze, elektronsko poslovanje u javnoj upravi, itd.

Poslovanjem po principima elektronske trgovine, Internet pruža niz mogućnosti za maloprodaju:

  • nisu potrebne skupe nekretnine niti aranžiranje izloga
  • neophodno je minimalno prodajno osoblje
  • postoji mogućnost da se prodaje kupcima na bilo kojem geografskom području
  • omogućena je trenutna komunikacija
  • prezentuje se interaktivni multimedijalni katalog koji može da pruži onoliko informacija koliko kupac želi (bez skupih klasičnih kataloga i poštanskih troškova)
  • veoma brzo se može vršiti prilagođavanje za promene u prodajnim cenama i nivou zaliha
  • velika je mogućnost adaptacije zahtevima kupaca

S druge strane javljaju se i određeni problemi u prodaji preko Interneta:

  • mnogi potencijalni kupci još uvek ne koriste Internet
  • mnogi nemaju brze veze
  • kupovina preko Interneta zahteva veliku dozu poverenja (sa obe strane)
  • ugrožena privatnost: lična (proaktivni marketing, cookies), finansijska (zloupotreba kartica)
  • problem stvarnog postojanja prodavca na Internetu
  • bezbednost obavljanja transakcije

Neophodno je navesti i set osnovnih stvari koje sajber trgovce čine uspešnim:

  • popusti
  • super selekcija: bogata ponuda
  • posebne usluge: podsećanje na važne datume, postprodajne usluge, …
  • komfor: iz fotelje, non-stop, mesecima unapred
  • brza isporuka
  • zabava: video igre, šale
  • koncept dodatne vrednosti (added value)

Pored toga, možemo reći da je kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem računarske mreže i podrška za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture – digitalno omogućene komercijalne transakcije između organizacija ( B2B), organizacija i pojedinaca ( B2C), pojedinaca (C2C), organizacija i vladinih agencija(B2G), vladinih agencija(G2G) itd.

B2B

Interorganizacioni informacioni sistem u kojem kompanija upravlja transakcijama unutar njenog sopstvenog vrednosnog lanca ili sa drugim kompanijama i organizacijama. B2B (Business-to-consumer) se ponekad naziva B2E (business-to-employee) kada je fokusiran na upravljanje aktivnostima unutar organizacije.

Učesnici u ovom tipu e-trgovine su organizacije i poslovni sistemi. Početak B2B poslovanja vezuje se za pojavu prvih EDI (electronic data interchange) sistema. Eliminišu se brojni nedostaci komunikacije klasičnim sredstvima (gubljenje dokumenata, oštećenje u prenosu, greške u prekucavanju teksta itd.).

Predstavlja najvažniji oblik e-trgovine, transakcijama na ovom tržištu ostvaruje se između 80-85% ukupnih prihoda od e-trgovine na Internetu.

B2C

Prodavci su organizacije, a kupci su pojedinci (Business-to-consumer). Uglavnom se odnosi na maloprodajne transakcije između kompanija i individualnih potrošača. Jedan od uspešnih primera je Amazon.com, osnovan 1994. godine, koji predstavlja tipičan primer kompanije koja se bavi ovim poslovanjem. Njegov neverovatan uspon – 20 miliona korisnika u više od 160 zemalja je kupilo 2000. godine robu u vrednosti od 2,8 milijardi $.

Ovaj poslovni model oslanja se na sposobnost Interneta da prenosi ogromnu količinu informacija brzo i efikasno. Predstavlja najjasniji aspekt e-trgovine iz korisničke perspektive.

C2C

Potrošači direktno prodaju robu ili nude usluge drugim potrošačima (Consumer-to-consumer). Najpoznatiji primer je veb-sajt eBay.com. Neki aukcijski sajtovi nude mogućnost C-C elektronske trgovine tj. omogućavaju korisnicima da ponude robu na on-line aukcijama. Ovaj oblik transakcija podrazumeva učešće i treće strane u trgovini. Treća strana može biti neki aukcijski sajt: eBay, Gnutella, Monsters, Owners.com itd.

Poseban oblik C-C transakcija predstavljaju transakcije u eer-to-peerkomunikaciji bez posrednika. (torent programi)

Prednosti elektronskog poslovanja

Elektronsko poslovanje ima sledeće prednosti:

  • smanjenje troškova poslovanja i to prevashodno vezane za izradu papirnih dokumenata,
  • smanjenje grešaka, pogotovu gde je tačnost informacija od značaja,
  • ušteda vremena, posebno u prenosu informacija,
  • smanjenje obima ljudskog rada,
  • pristupačnost i razmenljivost informacija

Funkcije Interneta

Funkcije Interneta

Socijalna funkcija Interneta

Korišćenjem Interneta i njegovih resursa moguće je zadovoljiti čovekovu osnovnu potrebu za druženjem. Chat, razni forimu, e-mail omogućuju čoveku stvaranje virtualne mreže poznanstava i omogućuju realizaciju gotovo svih oblika interakcije. Količina informacija, brzina dostupnosti, vremenska neograničenost korišćenja, odsudstvo geografskih barijera samo su neke od karakteristika i prednosti koje ističu socijalnu funkciju Interneta.

Informativna funkcija Interneta

Ljudi svakodnevno teže usvajanju novih znanja, a kako je znanje zapravo skup informacija, sasvim je razumljivo kako se sve više okreću intenzivnoj upotrebi bogatog “rezervoara” informacija kao što je Internet. Internet se sve više upoređuje sa klasičnim prenosnicima informacija kao što su knjiga, televizija, novine ili radio na područjima kao što su brzina dostavljanja informacija, tačnost, obuhvatnost itd. i u većini tih područja internet pokazuje bolje karakteristike. Naučnici koriste Informacije na internetu u svojim radovima, obični ljudi koriste za zabavu, svakodnevno informisanje poslovni ljudi za informacije o poslu. Lista sa nabrajanjem informativnih funkcija Interneta je beskonačna.

Funkcija popunjavanja slobodnog vremena

Umesto da slobodno vreme provode u druženju, ili na sportskim terenima, ljudi sve više postaju zavisnici od računara, TV-u, mobilnim telefonima i ostalim spravama koje im mogu doneti podjednako i štete i koristi. Internet nudi pregršt mogućnosti kojima se može ispuniti slobodno vreme. Tako su tu na primer online igre, gledanje sportskih događaja online, čitanje vesti na portalima, gledanje zanimljivih filmova, komunikacija sa poznanicima i još mnoštvo toga.

Funkcija virtualnih emocija

Virtualna stvarnost ili virtualni život preko interneta omogućavaju ponajviše virtualne igre gde se korisnici uključuju u svet koji je virtualno izgrađen i tamo mogu postojat na sličan način kao u stvarnom životu. Emocionalno se povezuju sa ljudima koje ni ne poznaju, sa njima svakodnevno komuniciraju i gube osećaj o stvarnosti. Takođe se problem može javiti kod komunikacije preko interneta gde se korisnici prelako emocionalno otvaraju u tom virtualnom svetu, prelako se zaljubljuju, odaju pojedinosti iz svoje intime itd.

 Veb portal

 Veb portal (web portal) je mesto na internetu koje čini više različitih informacionih celina ili aplikacija. Za razliku od specijalizovanih, tematski jednostavnih sajtova, veb portali pružaju posetiocima mnoštvo korisnih informacija iz različitih izvora. Veb portali mogu sadržati delove kao što su: pretraga sajtova, servis e-pošte, vesti, poslovne informacije (kursna lista, berza) i razne druge mogućnosti. Mnoge kompanijske aplikacije mogu biti dostupne korisnicima putem regulisanog prava pristupa. Portali često pružaju mogućnost da registrovani korisnici utiču na izgled i sadržinu svog dela portala. To su takozvani personalizovani – korisnički portali. Korisnici mogu izdvojiti samo one vrste informacija koje su njima zanimljive.

Veb portali najčešće sadrže mnoštvo linkova ka celovitim informacijama. Ovakvi linkovi su klasifikovani po tematici – kategorijama. Deo informacija je izdvojen od strane urednika portala kao bitna informacija. Portali pružaju mnoštvo servisa kojima mogu pristupiti korisnici, a neki od servisa i informacija mogu preuzeti drugi portali i sajtovi.

Zašto veb portali?

Korisnici često imaju potrebu da pregledaju različite informacije na jednom mestu. Stalni korisnici interneta imaju svoje omiljene lokacije putem kojih se informišu ili pristupaju korisnim informacijama. Korisnici često mogu personalizovati izgled i vrstu prikazanih informacija. Sve te mogućnosti najlakše se postižu upotrebom veb portala.

Prednosti portala su:

  • integracija i pristup sadržajima, aplikacijama i raznim informacijama
  • poboljšana komunikacija i saradnja korisnika i saradnika
  • objedinjen, trenutni pristup informacijama iz različitih izvora
  • brza, jednostavna izmena i održavanje sadržaja

 Regionalni veb portali

Pored razvoja internacionalnih veb portala, razvijali su se i regionalne verzije veb portala. Mogu biti deo velikih sistema ili potpuno nezavisni portali. Oni nose informacije od značaja za neki region, kao što su servisne informacije, vremenska prognoza i sl.

 Državni veb portali

Krajem devedesetih mnoge države su odlučile da uzmu učešće na globalnoj mreži. Neke od njih su formirale portale sa pristupom mnogim servisnim informacijama. Na zapadu su popularni portali koji imaju informacije vezane za e-komerc. Druge zemlje imaju portale koji nude informacije o životu u toj zemlji, raznim programima za početak življenja u toj zemlji, sa informacijama o nekretninama, hotelima, tranzitu, mogućnosti zapošljavanja i dr.

 Korporativni veb portali

Kao i ostali veb portali i ova vrsta je nastala u 90-tim godinama prošlog veka. Mnoge su firme uvidele i prihvatile ovakav, novi, način poslovanja. Korisnicima nije bio dovoljan prost način pregleda informacija već su od ovakvih portala dobili mogućnost personalizacije. Informatičarima su na usluzi bile nove vrste servisa kojima su lakše baratali sa informacijama i aplikacijama sa sajta neke firme. Današnji kororativni portali dozvoljavaju interakciju i saradnju sa korisnicima, radnim grupama i dopuštaju novi način pristupu i postavljanju informacija.

 Domaćini-nositelji veb portala (Hosted Web portals)

Kako je rasla popularnost veb portala mnoge firme su počele davati usluge nositelja veb portala. One su služile kao jednostavni servisi za postavljanje portala. Najranije firme takve vrste više ne postoje. Nositelji veb portala su dobijali na značaju uvođenjem dodatnih usluga, kao što je baza podataka, upravljanje dokumentima, mejl servis, forumi i ostalo. Imali su i mogućnost automatizovane personalizacije na osnovu iskustava njihovih korisnika.

 Specijalizovani portali (Domain specific portals)

Mnogi portali su se počeli baviti određenom vrstom delatnosti. Tako su nastali portali vezani za nekretnine, sport, zabavu. Moglo bi se reći da su ovakvi portali najzastupljeniji na sadašnjem vebu. Oni nude olakšan pristup informacijama iz određenih oblasti.

 SERVISI NA VEB PORTALU

Mnogi veb standardi pomogli su razvoj veb portala, ali su upravo ovi servisi i doživeli popularnost na veb portalima. Pojava XML (iks-em-el) tehnologije omogućila je standardizaciju razmene sadržaja između veb portala i poslovnih aplikacija, ali i razmenu podataka međusobno među portalima, tako i lakši korisnički pristup infomracijama. Na osnovi XML-a razvio se RSS (skraćenica od RDF Site Summary, poznatiji kao Really Simple Syndication – stvarno jednostavne vesti) servis koji je nudio standardizaciju i lakši pristup novim informacijama sa veb portala. Sada je bilo lako pregledavati nove informacije sa nekog portala i automatski ih objaviti na sopstvenom portalu. Što se tiče personalizacije podataka novi servis koji je omogućio lakše i brže baratanje blokovima informacija jeste AJAX (asynchronous JavaScript and XML). Ova tehnologija zasnovana na džava skriptu ima zadatak da veb pregledač komunicira sa serverom nezavisno od učitavanja stranice. Moguće je slati više zahteva prema serveru i primati informacije nazad u realnom vremenu. Ovo je omogućilo lakšu personalizaciju stranica na veb portalu, kao i brži pristup većim blokovima informacija.