Službena korespondencija

  • Korespondencija koja je standardizovana i usklađena sa zakonskim obavezama i potrebama organa, ustanova ili organizacija naziva se službenom korespondencijom.
  • Službena korespondencija je prepiska između državnih organa i organizacija, organizacija s javnim ovlašćenjima, te drugih organizacija i zajednica, koja podleže zakonskoj regulativi.
  • To je korespondencija između organa uprave, institucija, ustanova i fizičkih lica u skladu sa zakonskim propisima koji su zastupljeni u državi u kojoj se obavlja.
    U službenoj korespondenciji koriste se pisani sastavi koji se nazivaju službeni dopisi ili službeni akti. S njima se pokreće, mijenja, prekida, dopunjuje ili završava neka službena djelatnost organa uprave ili ustanove.
  • Osnovne razlike između poslovnog pisma i službenog dopisa su u sadržaju, pa se i način pisanja razlikuje jer je njihov cilj različit. Nasuprot poslovnog pisma koje ima za cilj uspostavljanje poslovnog odnosa radi obavljanja privredne djelatnosti, cilj službenog dopisa jeste obavljanje upravnih i drugih poslova koji predstavljaju vršenje vlasti i obavljanje društvenih službi.
    Na osnovu nadležnosti i delatnosti organizacije, službena korespondencija deli se na:
    • upravnu,
    • sudsku,
    • vojnu i
    • diplomatsku.
    Službeni akti mogu se podeliti prema poreklu i prema važnosti sadržine.
    Prema porijeklu akti se dijele na:
    • primljene (akti primljeni od drugih organa ili ustanova) i
    • sopstvene (akti kojima se pokreće neka službena djelatnost).
    Prema važnosti akti se dijele na:
    • obične,
    • povjerljive i
    • strogo povjerljive.
    Nadalje, od stepena tajnosti zavisiće i broj lica koja po nadležnostima mogu biti upoznata sa sadržinom službenog dopisa.
    U zavisnosti od cilja koji se u službenoj korespondenciji želi postići, nameće se korišćenje različitih pisanih sastava:
    Službeni dopis (akt kojim se organ uprave obraća drugim organima, organizacijama ili fizičkim
    licima);
    Rešenje (akt organa uprave o predmetu o kojem se vodi neki postupak);
    Zaključak (akt koji donosi nadležno lice u vezi s postupkom u nekom predmetu);
    Odluka (akt koji donose kolektivni organi, npr. Skupštine opština, upravni odbori u preduzećima);
    Podnesak (svako pismeno obraćanje državnom organu, preduzeću ili ustanovi u vezi s nekim pitanjem koje je u njegovoj nadležnosti; to može biti: prijedlog, prijava, zahtjev, tužba, pritužba
    ili žalba);
    Javne isprave (akti koje izdaje ili potvrđuje nadležni državni ili drugi organ radi konstatovanja
    ili dokazivanja određenih činjenica koje su od značaja);
    Akreditivi (akti ili instrumenti plaćanja koji se najčešće koristi u trgovini jer pogoduje objema
    stranama).

Rasterska i vektorska grafika

RAZLIKA IZMEĐU VEKTORSKE I RASTERSKE GRAFIKE

Većini ljudi kompjuterska grafika izgleda isto, a ona to nikako nije. Najbitnija podela je podela na vektorsku i rastersku grafiku.

RASTERSKA GRAFIKA

Rasterska grafika je sačinjena od stotina (ili hiljada, ili miliona) malih kvadrata koji sadrže informaciju o boji, a koji se nazivaju pikseli ili tačke. Jedan piksel – jedna nijansa neke boje.

Najuobičajeniji tip rasterske grafike je fotografija, dok je najpopularniji program za obradu ovog tipa Adobe Photoshop. Najpoznatiji rasterski formati su: jpg/jpeg, tiff, png, gif, bmp, psd.

Logo kompanije SmileSoft

Prednosti rasterske grafike

  • Mnogo detalja – ako ste se ikad pitali šta znači dpi, evo odgovora: dpi označava broj piksela odnosno tačaka po kvadratnom inču (2,54 cm puta 2,54 cm). Što je dpi veći, to je i više finih detalja u rasterskoj grafici.
  • Precizna izmena– rastersku grafiku možete menjati do nivoa piksela, odnosno, možete izmeniti svaku informaciju o boji koja je sadržana u jednom pikselu, tako da su mogućnosti izmene praktično neograničene.

Mane rasterske grafike

  • Zamućenje prilikom uvećavanja – najveća mana rasterske grafike je svakako pikselizacija. Kako rasterska grafika ima fiksan broj piksela, prilikom uvećanja, kompjuter pokušava da nadomesti praznine novim generisanim pikselima na osnovu matematičkog proračuna najsličnije boje. Ovaj proračun daje zamućenu rastersku grafiku, jer kompjuter nikad ne može da zna tačnu nijansu boje koju bi trebalo da nadomesti.
  • Veličina rasterskog fajla – fajlovi u kojima čuvate rastersku grafiku mogu biti poprilično veliki, iz prostog razloga što moraju da čuvaju veliki broj informacija, kao što je podatak o boji i nijansi boje svakog pojedinačnog piksela.

VEKTORSKA GRAFIKA

Vektorska grafika koristi matematiku da iscrtala oblike uz pomoć tačaka, pravih i krivih linija. Dok bi za rastersku grafiku veličine jednog kvadratnog inča od 300 dpi bilo potrebno da kompjuter zapamti 300 posebnih informacija o boji, kod vektorske grafike pamti samo četiri tačke, koje kasnije matematički spaja i popunjava informacijom koja nedostaje.

Najpoznatiji tipovi vektorske grafike su fontovi i logotipi, dok su najkorišćeniji programi Adobe Illustrator i Corel Draw. Najpoznatiji vektorski formati fajlova su: ai, eps, cdr, cmx.

Logo kompanije SmileSoft - vektorska grafika

Prednosti vektorske grafike

  • Beskonačno uvećavanje – uzevši u obzir da koristi matematičke funkcije za iscrtavanje, vektorska grafika se može beskonačno puta uvećati ili umanjiti bez gubitka kvaliteta.
  • Veličina vektorskog fajla – zbog već pomenutog načina iscrtavanja oblika, vektorski fajlovi imaju manju veličinu jer sadrže mnogo manju količinu informacija za razliku od rasterskih fajlova.
  • Mogućnost izmene – dok se kod rasterskih formata može desiti da svi elementi budu slepljeni u jedan sloj, kod vektorskih to nije tako, već je u svakom trenutku moguće menjati svaki zasebni oblik.

Mane vektorske grafike

  • Ograničeni detalji – obzirom da se matematički iscrtavaju, vektorski formati nemaju mogućnost detaljnije obojenosti i nijansi piksela za kompleksnije grafike kojima je potrebna takva obojenost i senčenje.
  • Ograničeni efekti – vektorski formati se sastoje od prostih tačaka, linija i krivih, pa zato nemaju mogućnost nekih naprednijih efekata, kao što su dodavanje senke , zamućenja (blur) ili isijavanja (glow), dok je to kod rastera moguće.

Da sumiramo, izbor formata zavisi od vaših trenutnih potreba, odnosno, da li ćete obrađivati fotografiju, praviti font ili logo, ili nešto sasvim treće. Novije verzije svih poznatijih programa, donekle predstavljaju mešavinu programa za izmenu i kombinovanje oba formata grafike.

Hiperlink- veza ka drugom sadržaju

U slajd prezentacije mogu se uneti i veze prema drugim datotekama na računaru ili veb mestima. Veze se mogu postaviti na tekst, slike ili druge objekte, ali i na akciona dugmad koja možemo sami kreirati dajući im željeni izgled.

Umetanje hiperveze
Veza se postavlja tako što se na slajdu označi objekat na koji se postavlja veza i zatim klikne na dugme Hyperlink koje se nalazi na Insert kartici.

Picture

Da bi kreirali vezu ka drugom slajdu u prezentaciji treba da:

  1. desnim tasterom miša kliknete na selektovani objekat, i odaberete Hyperlink.
  2. na desnoj strani otvorenog dijalog prozora odaberete Place in this Document
  3. iz liste slajdova odaberite slajd prema kome treba biti postavljena veza
  4. potvrdite kreiranje veze klikom na dugme OK.

Picture

Da bi kreirali vezu ka datoteci na računaru treba da:

  1. desnim tasterom miša kliknete na selektovani objekat, i odaberete Hyperlink.
  2. na desnoj strani otvorenog dijalog prozora odaberete Existing File or Web Page
  3. pronađite i označite datoteku na vašem računaru
  4. potvrdite kreiranje veze klikom na dugme OK.

Picture

Ukoliko je potrebno postaviti vezu ka odreženom veb-mestu, umesto odabira datoteke na računaru, u polju Adress potrebno je uneti njegovu URL adresu.
Četvrta mogućnost jeste kreiranje veze ka e-mail adresi odabirom E-mail Address na desnoj strani dijalog prozora i unosom željene elektronske adrese u polju Address.
Kreiranje akcionih dugmadi
Drugi način povezivanja sa dokumentom, veb stranom ili drugim slajdom u prezentaciji jeste kreiranje akcijskog dugmeta. Kada neko klikne na akcijsko dugme, postavljena veza će vas odvesti na željenu lokaciju (otvoriti dokument ili veb stranu ili preći na drugi slajd)

Da bi kreirali akciono dugme na slajdu primenite sledeći postupak:

  • na Insert kartici kliknite na Shapes dugme i odaberite jedno od ponuđenih dugmadi sa dna padajuće liste

Picture

  • postavite dugme na željeno mesto na slajdu
  • pojaviće se Action Settings dialog prozor
  • odaberite Mouse Click karticu
  • Action on click odeljku, odaberite Hyperlink to:, a zatim otvorite padajuću listu i iz nje odaberite jednu od ponuđenih opcija

Picture

  • čekirajte Play Sound polje ukoliko želite da se čuje odabrani zvuk kada se klikne na dugme; možete odabrati jedan od ponuđenih zvukova iz padajuće liste ili odabrati Other sound da bi odabrali audio datoteku sa vašeg računara

Picture

Da biste naknadno promenili akciju koja se odvija klikom na dugme potrebno je da:

  1. označite akciono dugme
  2. kliknete na Action dugme koje se nalazi na Insert kartici u okviru Link grupe.
  3. u otvorenom Action Settings dijalog prozoru promenite događaj ili hiperlink
  4. da bi potvrdili promenu, kliknite na OK dugme.

Picture

Izgled akcionog dugmeta možete promeniti na isti način kao što menjate izgled bilo kog Shapes oblika, preko Drawing Tools / Format kartice.

Picture

Picture

Promena stila i boje

Picture

Promena oblika

Klaasifikacija dokumenata

Prema prirodi zapisa, knjigovodstveni registri su podeljeni na hronološke, sistematske i kombinovane.

Hronološki nazivaju se knjigovodstveni registri u kojima se informacije o poslovnim transakcijama beleže redosledom primanja i obrade primarnih dokumenata. Ne vrši se grupisanje snimljenih podataka u tim registrima. Primeri hronoloških registara su registar transakcija, knjiga prodaje i knjiga kupovine, gde se fakture registruju za otpremljene proizvode odnosno stečene vrednosti.

Sistematski  nazivaju se knjigovodstveni registri u kojima se registrovanje poslovnih transakcija grupiše prema određenim (utvrđenim) osnovama, na primer, grupisanje podataka izravno na računima sintetskog i analitičkog računovodstva. Primeri takvih registara su inventarizacija materijalnih bilansa (bilans stanja), Glavna knjiga, koja sažima ukupne iznose za sve sintetičke račune.

Upisi u hronološke i sistematske knjigovodstvene registre moraju se nadopunjavati, što rezultira time da je broj  hronoloških registara uviek jednak broju zaduživanja ili kreditnih obratka sastavnih knjigovodstvenih registara (tzv. Mendesovo pravilo):

Ako se hronološki i sistematski unose u jedan registar, tada će se takav registar pozvati   kombinovani.   Upotreba kombinovanih registara računovodstva omogućava vam da račune učinite vidljivijim, a istovremeno smanjite broj računa.

Sintetički  nazivaju se registri u kojima se sve operacije odražavaju u generalizovanom obliku u meraču novca. Podaci o poslovnim transakcijama u ovim knjigovodstvenim registrima odražavaju se u kontekstu sintetičkih računa. Primer takvog računovodstvenog registra je Opšta knjiga.

Analitički  nazivaju se knjigovodstveni registri u kojima se informacije odražavaju na zasebnim analitičkim računima s detaljnim podacima o sadržajima zapisa sintetskog računa. Upisi u analitičke registre trebaju biti detaljniji od zapisa u sintetičkim registrima: daje se objašnjeni tekst, a zajedno s troškovima, prirodna ili radna mera su po potrebi navedena.

 Integrisan računovodstveni registar koji kombinuje sintetičko i analitičko računovodstvo, kao i hronološke i sistematske zapise. Koriste se, na primer, u računovodstvenom obliku za naručivanje iz časopisa. Kombinacija sintetskog i analitičkog računovodstva osigurava automatsko podudaranje rezultata sintetskih i analitičkih računa i eliminira potrebu za sastavljanjem revolving izjava za usklađivanje podataka.

Prema metodi upotrebe razlikuju se pojedinačni i kumulativni dokumenti.

Jednokratno  – ovo su dokumenti koji se koriste samo za jedan prikaz poslovnih transakcija. Primeri: nalozi za primanje / trošenje imovine; zahtev za otpremu materijala iz skladišta itd.

Kumulativno  – vrstu dokumenata koji se koriste za opetovano prikazivanje iste vrste poslovnih transakcija u njima tokom određenog vremenskog perioda (sedmica, mesec, kvartal, dekada, itd.). Ovo uključuje kartice ograničenja i ograničenja koje se izdaju nakon otpreme materijala iz skladišta za istog primaoca – radionica, odeljenje; decenija izveštaji o razvoju proizvoda itd. Zahvaljujući akumulativnim dokumentima, količina dokumentacije koja se koristi može se značajno smanjiti.

Na mjestu sastavljanja dokumenata mogu se svrstati u spoljne i interne

Spoljni  – dokumenti sastavljeni izvan poduzeća, odnosno oni koji dolaze izvan preduzeća: zahtevi plaćanja dobavljača; sudski nalog za izvršenje; bankovni izvodi za namirenje računa itd.

Domaći – dokumenti sastavljeni unutar preduzeća (bez obzira na svrhu).

Za računovodstvo se mogu koristiti samo oni dokumenti koji se izvode na jedinstven i ispravan način, u skladu sa svim zahtevima važećeg zakonodavstva.

Jedinstveni je takav knjigovodstveni dokument koji je odobren na propisani način i koji se koristi za prikazivanje iste vrste poslovnih transakcija za sve subjekte. aktivnosti: kreditni / debitni nalozi; avansni računi; uslovi plaćanja itd. Upotreba takve dokumentacije obavezna je za sve vrste preduzeća, bez obzira na vrstu djelatnosti.

Zahvaljujući objedinjavanju dokumenata postignuta je njihova organizacija. Uz put bi se trebalo rešiti i pitanje standardizacije dokumenata (izrada pisama iste veličine za određeni dokument).

Objedinjavanje primarne dokumentacije igra veliku ulogu u poboljšanju računovodstvenog procesa, jer se na taj način utvrđuju i odobravaju standardni zahtjevi za dokumentiranje poslovnih transakcija. Unificirani oblici primarnih računovodstvenih dokumenata mogu se sastaviti i na papiru i na računalnim informacijskim medijima.

Nizovi

Једнодимензионални низови

Код рада са већом количином података врло често се јавља потреба за великим бројем променљивих које би чувале потребне вредности. У већини таквих случајева број неопходних променљивих је или јако велики или се и не зна колико променљивих ће бити употребљено у програму. Да би се олакшало решавање оваквог типа проблема уводи се појам низа. Низ је уређени скуп података једног типа са заједничким именом које се назива именом низа. Тип низ има следеће особине:

 Садржи коначан, унапред одређен број чланова (n)

 Сви чланови једног низа морају бити истог типа

 Сваки члан се означава именом низа и својим индексом (редним бројем)

Да би се низ могао користити у програму, мора бити претходно дефинисан. Прво се у делу за дефиниције типова (у одељку Type) дефинише нови тип података, који можемо назвати нпр. niz:

Type niz=array[1..100] of integer;

 array – резервисана реч која говори да је у питању низовни тип, сложени тип састављен од    компоненти истог типа

 [1..100] – низ може имати од једног до сто чланова (редни бројеви – индекси могу ићи од 1 до 100)

 of integer – чланови низа су цели бројеви

Затим можемо декларисати глобалне променљиве:

n – број елемената низа и

a – променљива типа низ (име низа) у делу за декларације -Var:

var

a:niz;

n:integer;

PRIMERI:

1. Aplikacija učitava n članova niza putem InputBox-a i ispisuje ih u Edit komponentu.

 

2. Kreirati aplikaciju koja omogućava učitavanje niza od n celobrojnih elemenata, niz prikazuje u listbox-u i računa proizvod parnih elemenata niza.

 

REŠENJE:

 

3. Креирати целобројни низ од n чланова (n≤10). Чланове низа унети преко InputBox-a, а затим исписати само парне елементе низа.

РЕШЕЊЕ:

type

niz=array [1..10] of integer;

var

a:niz;

n,i:integer;

Процедура за дугме Button1:

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);

begin

n:=StrToInt(Edit1.Text);

Edit2.Text:=“;                {ova naredba briše sadržaj iz Edit2}

for i:=1 to n do

Begin

a[i]:=StrToInt(InputBox(‘Unos elemenata niza’, ‘Unesi broj’, “));

Edit2.Text:=Edit2.Text + ‘ ‘ + IntToStr(a[i]);

End;

end;

Процедура за дугме Button2:

procedure TForm1.Button2Click(Sender: TObject);

begin

Edit3.Text:=“;                {ova naredba briše sadržaj iz Edit3}

for i:=1 to n do

Begin

IF a[i] mod 2 = 0 THEN

Edit3.Text:=Edit3.Text + ‘ ‘ + IntToStr(a[i]);

End;

end;

end.

4. Kreirati aplikaciju koja omogućava učitavanje niza od 8 celobrojnih elemenata, niz prikazuje u listbox-u i prebrojava koliko ima dvocifrenih elemenata niza.

REŠENJE:

 

5. Kreirati aplikaciju koja omogućava učitavanje niza od n celobrojnih elemenata, niz prikazuje u listbox-u i drugom listbox-u prikazuje samo neparne elemente niza .

REŠENJE:

 

 

 

 

 

Padajući meni

Padajući meni je često korištena navigaciona tehnika na sajtovima, koja omogućuje preglednu navigaciju, a ne zauzima mnogo prostora. Osnova za njegovo formiranje je tag „nav“ koji se koristi za grupisanje linkova, korišćenjem LISTA.

Ako ukucamo sledeći kod, gde koristimo tag „nav“ i u okviru njega koristimo nenumerisane liste, gde svaka stavka predstavlja jednu „stranicu“

stranica će izgledati ovako

Pomoću CSS, stilizovaćemo stranicu da bi nam meni bio horizontalan. Izmenićemo neke delove „kod-a“, uvodeći „class=“padajuci-meni“, i atribut „style“

Ovde smo uradili sledeće:

  • uklonili margine i znakove za nabrajanje iz liste
  • poravnali stavke najvišeg nivoa horizontalno
  • podrazumevano sakrili podmenije
  • prikazali podmenije prelaskom miša iznad menija
  • stilizovali izgled menija (bonus)

I na kraju padajući meni izgleda ovako

Deo materijala preuzet sa https://skolakoda.org/vezba-padajuci-meni

 

 

Evidencija radnih obaveza

Kako bi racionalno koristili radno vreme potreno je koristiti pomoćna sredstva za evidenciju na kojima se beleže radne obaveze čija je realizacija vezana za odredjeno vreme. To su: pregled obaveza, kalendari i rokovnici.calendar

Pregled obaveza se može sačiniti na listu hartije formata DIN A-4 ili čak i A-3, na koji se popisuju mesečne, nedeljne i dnevne obaveze. Ova vrsta pregleda se drži „na oku“, odnosno  najčešće na stolu.

Kalendar je sredstvo koje služi za evidentiranje radnih obaveza. Postoje razne vrste kalendara, od onih najobičnijh (džepnih) do elektronskih.

Rokovnik je prostor u kome se čuvaju i nalaze predmeti uzeti u proces obrade.

Bez obzira koje se sredstvo koristi, potrebno je pridržavati se nekih pravila:

  • podaci se unose čim se sazna za obavezu
  • unosi se tačan datum i vreme
  • unete informacije treba da budu kratke, ali potpune
  • obaveze se pregledju na početku dana

Izbor načina evidentiranja radnih obaveza zavisi od niza elemenata kao na primer: vrsta posla, vezanost za radno mesto, rad na terenu, putu, broj obaveza u jedinici vremena i sl.

GOOGLE KALENDAR

Google kalendar  je jedan od veoma korisnih Google  servisa. Prednost ovog kalendara je što ima mogućnost da podseća na radnu obavezu odn. na neki dogadjaj.

Elektronski kalendar je vaš elektronski sekretar. Ne morate svoje obaveze držati u glavi. Vaš elektronski sekretar će vas na njih podsetiti i sigurno neće ni jednu zaboraviti.

Podešavanja 

Google Kalendaru, u izborniku šestokrake zvezde izaberitePodešavanja:
podesavanja
Na sledećoj stranici, izvršite opšta podešavanja: izaberite jezik, zemlju, vremenski pojas, format datuma,… i na dnu strane, kliknite na dugme Sačuvaj:
podešavanja-kalendara
Još jednom idite na Podešavanja i uradite podešavanje za mobilne uređaje:
podesavanja-mobilni
Izaberite , a zatim unesite broj svog telefona, da bi vam Google poslao šifru (tel. u formatu: +381641234567).
 Ovo je odlično jer Vas kalendar podseća na obavezu slanjem SMS poruke na uneti broj mobilnog telefona i to potpuno besplatno. Potrebno je uneti šifru koju vam pošalje Google. I na kraju obavezno sačuvaj.
Recimo, da ste izabrali da vam se u kalendaru prikažu naredna 4 dana. U kalendaru je vertikalnom trakom drugačije boje (na sl. sivo) obojen tekući dan (na sl. Nedelja), a horizontalna linija crvene boje, na toj traci, označava tekuće vreme u danu:
kalendar-tekuće
Neka događaj, koji planirte, bude prisustvo internet-konferenciji, koja će biti u sredu, u 20h. Kliknite u sredu na to vreme. Otvoriće se mali prozor, u kome treba da napravite događaj (tj. da upišete njegov naziv i kliknete na dugme „Napravi događaj“:
događaj
Treba još da uradite dodatno podešavanje vašeg događaja. Kliknite jednom levim klikom na naziv napravljenog događaja.
Videćete naziv događaja, vreme, a ispod još neke opcije. Ako je to događaj, koji ćete imati svake nedelje, onda čekirajte kućicu pored “Ponovi”. Pojaviće se mali prozor, u kome možete da popunite kada će se vaš događaj ponoviti (npr. nedeljno), i kada taj period počinje, a kada se završava. Možete slobodno ostaviti opciju da se ne završava Nikad, a posle završetka perioda jednostavno udaljiti događaj iz kalendara.
događaj-ponavljanje
Dalje, upišite mesto događaja, tj. vezu do mesta na Internetu, na kome će se događaj dešavati. Odredite boju, kojom će biti označen događaj, i tu je još važno da podesite način na koji će vas kalendar podsećati. Recimo da će vam slati podsećanje na e-mail 30 minuta pre početka, iskačući prozor 10 minuta pre početka i još sms na telefon 1 sat pre početka.
događaj-podsetnik
Tu je još jedna interesantna stvar. Vi možete pozvati i goste na konferenciju. Opcija se nalazi sa desne strane opcija, koje su na slici iznad:
kalendar-gosti
U polje dodajte e-mail adrese ljudi koje želite da pozovete, odvojene zarezima. Kliknite na dugme „Dodaj“, a zatim, na stranici, na dugme „Sačuvaj“. Sistem će vas pitati da li da pošalje pozivnice gostima i vi potvrdite. Poziv stiže odmah. Možete ga poslati sebi na drugi nalog i videti kako izgleda. U pozivu je veza na konferenciju, organizator i pitanje: Da li ćete doći? Ako dolazite, kliknite na Da. Ljudima koji drže konferencije je važno da približno znaju broj onih koji će slušati konferenciju, jer od tog broja zavisi i veličina sobe, koju će koristiti za konferenciju. Ako ste vi primalac tog poziva, možete taj događaj ubeležiti u svoj kalendar.
Za svaki događaj, možete napraviti novi kalendar. Npr. napravite kalendar sa nazivom „Rođendani“. Pored naziva kalendara je opcija za biranje boje, pa možete za svaki kalendar izabrati boju po želji. Napravite događaje u tom kalendaru. Npr., neka prvi događaj u tom kalendaru bude u utorak i neka to bude rođendan vaše koleginice Cice. Ona vas je pozvala u njenu kancelariju na tortu u 16h. Napravićete događaj “Cica”. Izvršite i dodatna podešavanja, kao za prethodni događaj, da bi vam stigla poruka podsećanja. Podesite i ponavljanje – svake godine tog datuma, završetak Nikad. I svake godine će vas Google kalendar podsetiti da je tada rođendan vaše koleginice Cice. Na isti način, unesite rođendane vaših rođaka i bliskih ljudi i više ih nećete zaboraviti, jer će vas kalendar uvek opomenuti.
kalendar-rođendan
Šta je još interesantno? Recimo da se promenilo vreme vašeg događaja ili dan. Jednostavno ga povucite i tako premestite na željeno mesto, na drugi dan ili u drugo vreme. Kad ga prevučete, ako ste pozvali goste, sistem će pitati da li treba i goste da obavesti o promenama. Naravno, vi ćete se složiti.
Šta još možete?
Možete pregledati vaš kalendar po periodima: za jedan dan, za nedelju, za mesec.
Takođe, možete ukloniti kalendare koji vam više ne trebaju, možete promeniti način podsećanja i obaveštavanje o događajima.
 Kalendar možete da povežete sa aplikacijom kalendara na vašem Android telefonu ili tabletu.
Kalendar ima još dosta mogućnosti.