Algoritmi

Algoritmi

Da bi se neki problem rešio, potrebno je da se jasno definiše postupak za njegovo rešavanje. Tako je i kod pisanja programa bitno da se navede postupak pisanja programa.

Algoritam je opis za rešavanje nekog problema. Algoritam je konačan i precizno definisan proces, niz dobro definisanih pravila, kojom se ulazne vrednosti transformišu u izlazne ili se opisuje izvršavanje nekog postupka. Algoritam se definiše kao skup operacija koje treba izvršiti i redosled njihovog izvršavanja.

Osnovni elementi algoritma

Evo jednostavnog algoritma za spremanje čaja:

  1. Ako u čajniku nema vode, napunite čajnik vodom
  2. Stavite čajnik na šporet i uključite odgovarajuću ringlu
  3. Ako šolja za čaj nije prazna, ispraznite je
  4. Stavite kesicu čaja u šolju
  5. Ako voda u čajniku nije provrela, idite na korak 5, ako jeste, idite na korak 6
  6. Isključite ringlu
  7. Sipajte vodu iz čajnika u šolju za čaj;

Algoritam sadrži tri elementa:

  1. Sekvencu – niz operacija
  2. Odlučivanje (selekcija)
  3. Ponavljanje (iteracija, ciklus, petlja)

Sekvenca znači da se svaki korak sekvence mora rešavati u unapred datom redosledu – jedan za drugim. Ako bi se promenio redosled, došlo bi do pogrešnih rezultata.

Kod donošenja odluke, može postojati samo tačno ili netačno. Rezultat se bazira na nekoj tvrdnji koja može da ima vrednost tačno ili netačno.

If danas je sunčan dan, then oblačim kratke rukave (if tvrdnja then proces)

Ponavljanje procesa dok god tvrdnja ne postane tačna.
Ponavljanje ima dva oblika: whiledo ciklus ili dowhile ciklus

while
čajnik nije pun
do
sipaj vodu u čajnik

Dijagram toka – grafički zapis algoritma

Jedan od načina prikazivanja algoritma je grafički prikaz pomoću dijagrama toka. Ovakav prikaz algoritma koristi niz grafičkih simbola povezanih nizom strelica kojima se pokazuje sekvenca u kojoj će koraci opisani grafičkim simbolima biti izvršavani.

Grafički simboli koji se najčešće koriste za prikaz algoritma su sledeći:

pravoug

ulaz-izlaz

dijamant

strelica

krug

oval

Evo kako bi izgledao primer jednostavnog algoritma za izračunavanje zbira dva uneta broja:

zbiralgor

Primer za vežbu:

  1. Potrebno je sastaviti algoritamsku šemu prema algoritmu za određivanje puta koji prođe automobil, ako se kreće brzinom υ = 50km/h za vreme t = 3.5h
  2. Napisati algoritam za izračunavanje obima kruga.

Algoritamske strukture

Složenost nekog algoritma zavisi od zadatka za koji je on konstruisan.  Prema složenosti, algoritmi se dele na proste i složene.
Prosti se dalje dele na:

  • Proste linijske strukture (sekvence)
  • Razgranate linijske strukture (grananje)
  • Ciklične algoritamske strukture (petlje, ciklusu)

1. Proste linijske strukture

Prethodni primer je prosta linijska struktura, gde su se algoritamski koraci izvršavali jedan za drugim u zadatom redosledu.

2. Razgranate algoritamske strukture

Korišćenjem razgranatih struktura (uslovne naredbe) možemo postaviti uslov i u slučaju da je taj uslov ispunjen izvršiće se jedan deo algoritma, a u slučaju da nije, izvršiće se drugi deo algoritma.
Kod razgranatih algoritamskih struktura mora postojati barem jedan uslovni korak koji omogućava grananje algoritma.

Primer: Napisati algoritam koji prikazuje veći od dva uneta broja.

veci_broj

U Python-u se grananje realizuje na sledeći način:

if uslov:

naredba1

else:

naredba 2

Odnosno, ako je uslov onda…inače….

Na primer kod prikazivanja većeg od dva uneta broja:

….
if a>b:
print(„a je veće“)
else:
print(„b je veće“)

Za specifičan tip problema. može se koristiti i višestruko grananje.

3. Ciklične algoritamske strukture

Kod ciklične algoritamske strukture se pojedini koraci ponavljaju više puta.  Ciklične naredbe se sastoje od brojača i skupa naredbi. Recimo, ako treba deset puta da se ispiše neka poruka. Svako ponavljanje ciklusa naziva se iteracija. Koraci unutar ciklusa su uvek isti, ali se vrednosti sa kojima se radi menjaju.

Ciklus sa preduslovom (while)

Kod ciklusa sa preduslovom, može se desiti da na samom početku uslov nije zadovoljen. Dakle, ako uslov nije zadovoljen na samom početku , iskače iz petlje. Ako jeste, ponavlja iteraciju sve dok je uslov zadovoljen.

ciklusne

Ciklus sa postuslovom (do while)

Kod ciklusa sa postuslovom, ciklus mora da se izvrši jednom da bi uopšte došlo do provere uslova i odluke da li će se ciklus ponavljati.

postciklus

Ukoliko znamo koliko će se ciklus ponavljati, onda koristimo brojačke cikluse.

Na primer, ako hoćemo da izračunamo zbir prvih deset brojeva, potrebno je uneti jedan broj, dodati ga na prethodno određeni zbir i ponavljati deset puta postupak.

zbir10

Promenljiva je i je brojač, koji broji od početne vrednosti i = 1 do poslednje i = 10. i++ znači da se brojač uvećava svaki put kad prođe kroz ciklus za 1.

 

 

Izvor: www.wikipedia.org; Osnove programiranja, Milan Popović

Faze u programiranju

OSNOVNE FAZE

Da bismo rešili neki problem korišćenjem računara, neophodno je kreirati program u nekom programskom jeziku. Taj proces je kompleksan i u njemu možemo izdvojiti sledeće faze:

  1. Projektovanje programa
    Definisanje niza operacija kojima se rešava konkretan problem.
  2. Pisanje programa
    U ovoj fazi se u nekom programskom jeziku opisuju podaci i postupak rešavanja problema.
  3. Testiranje  programa
    Testiranjem programa treba proveriti da li program rešava postavljeni zadatak. To je vrlo važna faza u kojoj treba otkloniti eventualno skrivene greške.
  4. Održavanje programa
    Ponekad treba izvršiti neke promene u programu usled novih okolnosti. Ako je program čitko napisan i ako ima dobru dokumentaciju, onda je ova faza jednostavna, kako za same autore programa, tako i za druge programere.

Uvod u programiranje

OSNOVNI POJMOVI

Računar rešava samo ono što mu je zadato i na način na koji mu je zadato. Programom zadajemo računaru način na koji izvršava poslove, pa moramo precizno da opišemo sve korake (instrukcije) koje on izvršava zadatim redosledom.

Skup instrukcija napisan za rešavanje nekog problema naziva se PROGRAM.

Pisanje instrukcija pomoću nekog programskog jezika naziva se PROGRAMIRANJE.

PROGRAMSKI JEZIK je skup pravila kojim se računaru predstavljaju instrukcije i opisuju podaci.

Zato je potrebno prvo dobro projektovati program, odrediti kojim redosledom će instrukcije izvršavati i kakva struktura podataka je potrebna.

Podatak je registrovana činjenica, oznaka ili zapažanje nastala u toku nekog procesa. Podatke sakupljamo i registrujemo da bismo ih mogli čuvati i po potrebi koristili. Podaci mogu biti u obliku brojeva, teksta, slike, zvuka.
(primer: Petar Petrović, 180, 92, 39°, Beograd… )
Podaci postaju informacije u momentu njihovog korišćenja.

Informacija je skup poruka (podataka) koje za objekat (čovek, računar) koji ih prima određenu upotrebnu vrednost i značenje.
Informacija je skup obrađenih podataka koji predstavljaju neko obaveštenje.
(primer: Petar Petrović, visine 180, težine 92kg, rođen u Beogradu, dolazi kod lekara zbog povišene temperature 39°C)

Obrada podataka je proces pretvaranja podataka u informacije.

obradapodataka

Generacije programskih jezika

Prvi računarski jezici nastali su još u prvoj polovini 20. veka.

pjezici

Programske jezike možemo podeliti po stepenu zavisnosti programskih jezika i računara:

  • Mašinski jezik
  • Asemblerski jezik
  • Jezici višeg nivoa

Mašinski jezik je programski jezik koji razume mašina (kompjuter), odnosno jezik nula i jedinica (binarni kod).

Npr. 10010000111111000101100010

Asemblerski jezici bazirani su na mašinskom kodu, ali su prilagođeni čoveku. Asemblerski jezici koriste jednostavne instrukcije koristeći simbole koje se mogu direktno prevesti na mašinski jezik. Koriste se slovna imena za naredbe koja se lakše pamte.

Jezike višeg nivoa odlikuje nezavisnost u odnosu na hardver. Njihova sintaksa je pisana na engleskom jeziku i prvi jezici ove generacije su Cobol, Fortran..

Objektno orijentisani jezici poput Jave, C++, C#… Objekti su strukture podataka koje mogu sadržati vrednosti u vidu forme atributa i kod u formi metoda i procedura.

Kompajleri

Programi pisani u nekom jeziku višeg nivoa moraju se prevesti na jezik koji razume računara (mašinski jezik). Prevođenje sa jezika višeg nivoa na mašinski jezik obavljaju kompajleri.

Prevođenje sa mašinski orijentisanih jezika na mašinski obavljaju asembleri. Da bi se program na mašinskom jeziku izvršio mora biti povezan (linkovan) i smešten u memoriju.To obavljaju linkeri.

Pojam sintakse i semantike

Programski jezici takođe imaju svoju sintaksu i semantiku.

Sintaksa određuje šta su ispravne konstrukcije u tom jeziku, a semaktika im pridružuje značenje. Sintaksa je skup pravila na osnovu kojih se pišu konstrukcije jezika.

Semantika označava smisao (značenje) koji ima u programu neka pravilna konstrukcija programskog jezika.

Recimo, rečenica „Danas sam vozijo bicikl“ je sintaksno netačna. Dok rečenica „Kada pada kiša, zemlja je skroz suva.“ je sintaksno ispravna, ali semantički nije.

Forme u Access-u

Obrasci ili Forme omogućavaju prikazivanje i unos podataka u prikladnom formatu koji
liči na obrasce na kojima treba popuniti prazna mesta.
Za razliku od tabelarnog pregleda podataka gde su podaci prikazani u redovima i kolonama, u
obrascu se podaci mogu prikazati u bilo kom obliku (formatu).

                                                              Kreiranje obrazaca

Da bismo kreirali novi obrazac biramo meni Create oblast Forms, a zatim jedan od ponudjenih
nacina kreiranja obrasca. Pojaviće se prozor kao na slici:

Forme-u-Accessu-1
Kao što se vidi na slici MS Access nudi nekoliko načina za kreiranje obrazaca:
Form – morate izabrati objekat na osnovu kog se kreira obrazac automatski, ukoliko je to tabela
koja je u vezi sa drugom tabelom, obrazac prikazuje jedan slog iz izabrane tabele i kao
podobrazac sve slogove iz vezne tabele koji se odnose na prikazani slog.
Split Form – kreiranje obrazaca na osnovu izabrane tabele (upita) koji prikazuje jedan slog iz
tabele i kao podformu celu tabelu.
Multiple Items – Kreira obrazac na osnovu izabranog objekta u tabelalnom prikazu,
Pivot Chart – čarobnjak za kreiranje pivot dijagrama,
Blank Form – Dobijate prazan prikaz obrasca Layout da sami kreirate obrazac
Form Design – Kreirate sami obrazac u prikazu Design View;
More Forms nudi:
Form Wizard– Kriranje obrasca pomocu carobnjaka (veoma slicno kriranjue upita pomocu
carobnjaka)
Datasheet – Kreiranje obrasca sa tabelarnim pirkazom izgleda isto kao prikaz Datasheet tabele
(morate izabrati zeljeni objekat)
Modal Dialog – je specijalna vrsta obrasca. Umesto da prikazuje podatke iz neke tabele, on
postavlja pitanja, sustina je sto ga mozete otvoriti u nekom vaznom trenutku kao sastavni deo
automatizovanog posla (obavezan VBA kod).
Pivot Table – čarobnjak za kreiranje unakrsnih (Pivot) tabela.

                                                            Kreiranje obrazaca pomoću Form Wizarda.

Najlakši način da izradite formu (obrazac) je korišćenje Form Wizard-a. Ovaj alat nam
omogućava pravljenje obrazaca koji sadrže polja iz više tabela i upita. Moguće je birati atribute i
njihov redosled pojavljivanja u obrascu, kao i stil prikaza obrasca.
1. Create/Forms/ More Forms/ Form Wizard
2. U prozoru koji se otvara (kao na slici) iz padajuće liste Tables/Queries (gore-levo) treba
izabrati Tabelu ili Upit koji sadrže podatke koje želimo da prikažemo u Formi.
U listi Available fields biće prikazana polja koja se nalaze u izabranoj Tabeli ili Upitu. Pomoću
dugmića sa znakom veće > prebacujemo ona polja iz Tabele (Upita) koja želimo da se prikažu na
Formi.

Forme-u-Accessu-2
3. Klikom na dugme Next prelazimo na sledeći korak gde biramo kakav raspored (Layout) polja
želimo na Formi.
Columnar – omogućava prikaz na formi podataka samo jednog reda-zapisa u tabeli, dok Tabular prikazuje tabelarno prikaz svih redova-zapisa, jedan ispod drugog. Datasheet raspored je kao u prikazu datasheet
tabele. Justified raspored kontrola nije unapred odredjen.
4. U sledećem koraku biramo izgled (Style) forme.                                                                                                          5. U poslednjem koraku zadajemo naziv obrscu-formi.
Open the form to view or edit information-ako zelite da koristite obrazac za rad sa podacima
Modify the forms design – ukoliko zelite da vrsite izmene u obrascu.
Kada pritisnemo dugme Finish dobijamo obrazac kao na narednoj slici:

Forme-u-Accessu-3
U donjem levom uglu se nalaze dugmići koji omogućavaju navigaciju kroz zapise.
poslednji zapis
prvi
zapis prethodni
zapis
tekući zapis sledeći zapis
novi
zapis

Forma se sastoji iz tri odeljka:                                                                                                                                     Form Header (zaglavlje forme),                                                                                                                               Detail (Detalji – za prikaz podataka iz tabela/upita),                                                                                                   Form Footer (podglavlje forme).                                                                                                                                     U zaglavlje se obično unosi naslov forme, a u podglavlje komandna dugmad.(prikaz Design View)
Na formu se, u pregledu za izmene/dizajniranje, mogu smestiti razne standardne kontrole kakve
se inače sreću u radu sa Windows programima (tekstualno polje, labela, komandno dugme,
padajuće liste i sl.).
Za smeštanje ovih kontrola na formu služi Conrols (donja slika).

Labela (natpis – nalepnica – Label) je kontrola u koju se unosi tekst koji opisuje formu, drugu
kontrolu i sl.
Tekst u labeli se može urediti pomoću linije sa ikonama (Toolbar) koji je isti kao u Wordu.
Polje za tekst ( Text Box) je kontrola pomoću koje možemo napraviti novo (izračunato) polje u
obrascu (ili izveštaju). Nakon dodavanja ovog objekta, otvaramo Propreties (F4 ili dvostruki
klik). U opciji Control Source (izvor podataka) na kartici Data sa tri tačke … otvaramo
Expression Builder u kojem unosimo izraz kojim ćemo izračunati novu vrednost (kao u
upitima).
Komandno dugme (Command Button) omogućava izvršenje određene naredbe u programu.
Ako je uključena alatka sa čarobnim štapićem onda se izborom ove alatke pokreće Wizard za
postavljanje komandnog dugmeta u formu.
Akcije koje može da izvrši komandno dugme se nalaze u listi kategorija sa leve strane

Record Navigation
Find Record – u formi se otvara prozor za pronalaženje podataka prikazanih na formi po
željenom kriterijumu.
Go To First (Last, Next, Previous) Record – dugmad koja omogućavaju prelazak na prvi.
Poslednji, sledeći ili prethodni zapis/red u formi.
Record Operations
Add New Record – dodavanje novog zapisa-reda u tabeli iz koje su podaci prikazani na
formi
Delete Record – brisanje zapisa koji je aktivan (kursor se nalazi u njemu)
Form Operations
 Close Form – zatvaranje obarsca
Open Form – otvaranje željene forme
Report Operations
Preview Report – otvaranje željenog Izveštaja u pregledu pre štampe
 Print Report – štampanje željenog Izveštaja
Application
Quit Application – izlazak iz programa – Access-a                                                                                                Nakon izbora željene akcije koja će se izvršiti klikom na komandno dugme u sledećem koraku
bira se da li će na dugmetu biti slika ili tekst,

i zatim u poslednjem koraku zadaje se
programersko ime dugmetu (proizvoljno). Komandno dugme se može premeštati na formi
povlačenjem mišem ili obrisati klikom na njega i zatim na taster Delete.
Kada se pravi forma koja sadrži samo komandnu dugmad koja otvaraju druge forme ili izveštaje
ne koristi se Form Wizard, već se forma pravi odmah u Design View pregledu.
Ovakve forme se nazivaju meni (Menu) forme, i to su početne forme koje se otvaraju
pokretanjem programa.

 

 

Web prezentacija – Web sajt

“Web Sajt” se sastoji od jedne ili više web stranica. Web stranica je dokument sastavljen od teksta, slika, video snimaka, muzike..- hipermedia). Sajt je način da prezentujete sebe ili svoju firmu preko interneta, bilo kada, u bilo kom delu sveta. Sajtom “poput izloga” prikazujete sve ono što smatrate bitnim za Vaše posetioce, jer je važno da oni dobiju informacije koje žele na najlakši način.

Početna stranica (naslovna, matična, homepage ….) je prva stranica Vašeg sajta, koja se pojavi kada se u  internet pretraživaču (browser-u)  zatraži adresa sajta. Uobičajeni naziv početne stranice nekog web sajta glasi index.htm, index.html ili index.asp. Web dizajn naslovne strane treba da bude jedinstven, a sadržaj ciljano pisan. Svi javno dostupni sajtovi čine svetsku Internet mrežu, ili World Wide Web (www).

Izradom web sajtova bave se tzv. web dizajneri ili web masteri. Da bi Vaš web sajt bio dobro dizajniran, potrebno je da definišete njegovu svrhu – šta želite da postignete svojim prisustvom na internetu? Kada utvrdite svrhu, potrebno je da prikupite neophodan materijal koji će činiti Vaš web sajt: tekst, slike, muziku, video materijal… Ono što najveći procenat ljudi želi na svom sajtu su rubrike: “Početna”, “O nama”, “Usluge”, “Slike”, “Reference”, “Kontakt”…

Podela web sajtova

Podela web sajtova prema sadržaju – nameni
  • personalni (lični) web sajtovi,
  • komercijalni web sajtovi,
  • informativni web sajtovi,
  • blogovi,
  • forumi,
  • socijalne mreže,
  • web sajtovi za deljenje sadržaja,
  • web direktorijumi,
  • web alati…
Podela web sajtova prema interaktivnosti sa posetiocima
  • statički i
  • dinamički web sajtovi

Kako god podelili web sajtove, cilj svakog sajta je da ima što veću posećenost!

Želite da se Vaš sajt vidi na pretraživačima (Google…)?

Internet pretraživači (Search Engine Machines – Google, Yahoo, MSN..) predstavljaju internet servise, čija je svrha traženje informacija na internetu, pri čemu se kao rezultat pretrage prikazuje spisak web sajtova koji sadrže traženu informaciju.

Rangiranje (položaj) vašeg sajta na pretraživačima zavisi od strukture vašeg sajta, a ne od provajdera kod koga hostujete sam sajt. Ako vaš sajt ima više sadržaja i korisnih linkova ka drugim sajtovima, češće se menja, ima ukucane ključne reči u strukturi samog sajta, to će ovaj program koji periodično obilazi vaš sajt bolje rangirati. Potrebno je takodje da svoj sajt prijavite na Google, kao i da ga reklamirate kako biste povećali vidljivost i posećenost sajta.

Web hosting

Web hosting je usluga koju pružaju specijalizovane kompanije, a koja omogućava da vaša prezentacija bude vidljiva na internetu. Da podsetimo za publikovanje web prezentacije neophodna su 2 uslova. Jedan je da registrujete domen, a drugi da zakupite web hosting uslugu kod provajdera. Ako možemo da se poslužimo analogijom, domen predstavlja vašu adresu stanovanja, a web hosting zakup stana ili kuće gde ste smešteni.

Svaka hosting kompanija ima svoje ili iznajmljene servere (mašine) koji obezbeđuju da web stranice budu neprekidno prikazivane posetiocima. Oni ustvari drže sajtove na internetu – ovo se zove hostovanje. Na jedan web server može da stane veliki broj sajtova.

Kada govorimo o web hostingu možemo identifikovati tri tipa servisa

  • Shared Hosting
  • VPS
  • Dedicate Hosting

Shared hosting

Shared Hosting je vrste usluge u kojoj koristite deljeni „konačni resurs“ servis provajdera. U cenovnoj kategoriji ova vrsta usluge je na dnu lestvice i najčešći je izbor za hostovanje jednostavnih web stranica ili popularnih CMS (Content Management System) rešenja kao što je WordPress.

Prednost ove usluge je cena i jednostavnost upotrebe za korisnika. Često sa ovom uslugom dobijate i pristup Control Panel aplikaciji koja vam dodatno pojednostavljuje administraciju domena, FTP i Email naloga, MySql baza podataka, skripti za automatsku instalaciju popularnih CMS rešenja, fajl menadžera i ostalih sistemskih podešavanja.

Mane zakupa Shared Hosting paketa su sporiji odziv na obradu stranica, limitirana brzina i kapacitet prenosa podataka, brzina diska, kao i deljenje procesorske snage servera sa drugim korisnicima koji su na istom hardveru. Zbog načina podešavanja servera takođe ste limitirani na upotrebu starijih verzija jezika PHP i MySql baze, što ne mora da bude minus sem ako ne želite da upotrebljavate edge tehnologije.

VPS ili Virtual Private Server – šta je hosting u ovoj varijanti

VPS ili Virtual Private Server je sledeća stepenica i naprednije rešenje u hosting uslugama provajdera. Ovaj način usluge predviđa zakup virtuelnih resursa kod provajdera. Virtuelizacija je softverski alat koji mreže servera u data centrima provajdera deli u manje virtuelne servere na taj način da obezbedi minimalni garantovani resurs za paket koji ste izabrali.

Prednosti kod ovog sistema su definisani hardverski resursi, kao što je brzina procesora, veličina hard diska, memorije i protoka mreže, instalirani operativni i aplikativni softver na serveru, ipak za pokretanje web stranica na ovakvim serverima neophodno je dodatno znanje iz oblasti administracije servera (Linux ili Windows). Ovakva vrsta usluga odnosno hostinga postaje sve popularnija i cenom, a mogućnosti proširenja resursa su velika pa je omiljen kod developera odnosno u programerskoj zajednici jer vas ničin ne sputava kada je u pitanju izbor alata kojim ćete realizivati svoje projekte.

Napomenućemo da je dostupnost ovih usluga 24h/7, i da nije potreban nikakav angažman od strane provajdera pa VPS možete po volji obezbediti u bilo koje doba noći i krenuti u svoj projekat. Način plaćanja su uglavnom kartice za plaćanje i servis možete plaćati mesečno ili godišnje po nešto nižoj ceni.

Ove usluge je čak moguće potpuno besplatno koristiti u promotivnom periodu od 30 do 60 dana, a neki od najpoznatijih VPS provajdera su:

Dovoljno je da se registrujete na navedenim linkovima i dobićete kredite u iznosu od najmanje 10 USD, što je sasvim dovoljno da testirate ovu uslugu i ako ste istom zadovoljni možete nesmetano da nastavite sa korišćenjem.

Dedicate Hosting

Dedicate Hosting ili dodeljen server resurs je vrsta usluge u kojoj zakupljujete hardverski resurs koji se nalazi u okviru hosting centra. Ovakav način hostovanja je specifičan, može biti sa uslugom održavanja sistema ili bez nje. Prednosti ovakvog sistema su jak hardverski resurs uz jak internet protok koji obezbeđuje provajder. Idealan je za upravljanje jako zahtevnim poslovnim aplikacijama, a podaci su delimično javno dostupni pa se smatra i bezbednim za poslovanje. U ovom slučaju dakle imate zakupljene resurse koje ne delite sa drugima, sami definišete koji hardver i koji softver se postavlja na server, kako su oni povezani na mrežu i koje podatke želite da delite na internetu. Izuzetno je kompleksan i namenjen je isključivo korisnicima koji imaju adekvatan kadar za pokretanje i održavanje ovakve usluge.

CLOUD PLATFORME

Danas se internet mreža razvija tom brzinom da su najveće IT kompanije razvile novu vrstu usluge koja se zove cloud servis. Od server soba iz primera shared hosting kompanija, data centra ili centara kod VPS usluge, kod cloud platforme govorimo o gigantskim klasterima servera smeštenim u geo pozicioniranim data centarima rasprostranjenim po svim kontinetima i povezanim izuzetno brzim optičkim vezama. Vodeći provajderi ove usluge su Microsoft, Amazon i Google. Oni obezbeđuju vrlo kompleksne pakete servisa koji pokrivaju potrebe malih, srednjih i enterprise korisnika. Poslovni svet sve više prepoznaje kvalitet i cenu ove usluge, pa se iz razloga uštede danas seli svoje poslovanje iz sopstvenih data centara delimično ili potpunosti seli u cloud. Ova vrsta platforme je izuzetno kompleksna za podešavanje i održavanje. Namenjena je kompleksnim sistemima koji imaju potrebe za brzim skaliranjem resursa, geo redudansom i brzinom.

 

Domain Name System / DNS

DNS- Domain Name System

Sistem imena domena

Svaki uređaj na Internetu ima svoju numeričku IP adresu. Da bi olakšali ljudima pamćenje adresa uvedeni su alfabetski tzv simbolički nazivi domena.  Pretvaranje simboličkih adresa u numeričke (IP adrese) i obratno odrađuju DNS serveri. DNS serveri  se nalaze širom sveta i zaduženi su za pretvaranje imena tj adresa domena  u IP adrese i obratno. DNS je zasnovan na hijerarhijskom principu i jedna je od osnovnih komponenti interneta.

Kаd bi nа svetu postojаo sаmo jedаn DNS server, bio bi preopterećen. Dаnаs, u celom svetu,  postoji 13 root ili  korenskih DNS serverа.

RootDNS

Pored togа je  DNS prostor podeljen i nа tzv. zone što omogućava hijerаrhijsku rаspodelu administrаtivnih ovlаšćenjа potrebnih zа održаvаnje informаcijа. Zonа je skup čvorovа u DNS stаblu аdministrirаnih od strаne jednog DNS serverа.

Svаki ISP (Internet Service Provider)  imа DNS servere (nаjmаnje 2) zа svoje korisnike.

Dobavljač Internet usluga (ISP) jeste preduzeće koje vam obezbeđuje pristup Internetu, obično uz novčanu naknadu. Uobičajeni način povezivanja sa dobavljačem Internet usluga jeste korišćenje telefonske linije (pozivna veza) ili veza širokog propusnog opsega (kablovska ili DSL).